Taken with instagram
Одбијам да живим у разбијању своје цјелине. Човјек нема више унутрашњи дијалог са самим собом. Шта смо направили од свог живота? Ко успијева да својом ведрином и смијехом другога грије? Сви су се сакрили и својом сјенком покрили. Сопствено заробљеништво се нуди као модел живота. Каква то тишина влада, ко то прича а не жели да му се чују ријечи? Дух је протјеран, остали су само духови који нас уходе и узнемиравају.
Треба ми слога са собом, околином, заједничке ријечи.
Треба ми слога са собом, околином, заједничке ријечи.
Follow on Tumblr
Following
© 2010–2012 Powered by Tumblr
